Мерни и заштитни струјни трансформатори служе фундаментално различитим сврхама у електроенергетским системима, а њихов дизајн одражава ове различите приоритете. Разумевање разлике између ова два типа ЦТ-а је од суштинског значаја за исправну спецификацију и дизајн система, јер коришћење погрешног типа у датој апликацији може довести до грешака у мерењу, нетачности у обрачуну или кварова у заштити.
Најосновнија разлика лежи у њиховим циљевима учинка. Мерни ЦТ је дизајниран да обезбеди највећу могућу тачност при нормалним радним струјама, обично од око 5% до 120% називне примарне струје. Његова сврха је да омогући прецизно мерење енергије за обрачун, праћење потрошње и процену оперативне ефикасности. За разлику од тога, заштитни ЦТ је дизајниран да одржава тачност и линеарност при веома високим струјама-често 10 до 20 пута већим од називне струје или више-тако да заштитни релеји могу поуздано да открију и реагују на услове квара.
Ова разлика у намени доводи до различитих спецификација класа тачности. Мерни ЦТ су специфицирани са класама тачности као што су 0,2, 0,2С, 0,5, 0,5С или 1, где број представља максималну процентуалну грешку при називној струји. Апликације за обрачун прихода обично захтевају класу 0,2 или 0,5, док мање критичне апликације за праћење могу прихватити класу 1. Заштитни ЦТ-ови су специфицирани са класама као што су 5П или 10П, где број представља максималну сложену грешку на фактору ограничења тачности. 5П20 ЦТ, на пример, одржава тачност од 5% до 20 пута већу од називне примарне струје.
Још једна кључна разлика је понашање засићења. Мерни ЦТ су намерно дизајнирани да се засићују при релативно малим вишекратницима називне струје како би заштитили повезане мерне инструменте од оштећења током кварова. Ово се карактерише фактором сигурности (Фс), који одређује вишекратник називне струје при којој је засићење загарантовано. Заштитни ЦТ, с друге стране, дизајнирани су да одлажу засићење што је дуже могуће, обезбеђујући да ЦТ може верно да репродукује струје квара за анализу заштитног релеја.
Конструкција језгра се такође разликује. ЦТ за мерење обично имају мање језгро са нижом густином флукса засићења да би се постигло рано засићење. Заштитни ЦТ захтевају већа језгра са већом густином флукса засићења да би се одржала линеарност при великим струјама. Ово чини заштитни ЦТ физички већи и скупљи од мерних ЦТ-а еквивалентне примарне струје.
У пракси, многе инсталације користе засебне ЦТ за мерење и заштитне функције. Један мерни ЦТ класе 0.2 не може служити као заштитни ЦТ јер ће се пребрзо заситити током кварова, потенцијално спречавајући заштитни релеј да ради исправно. Супротно томе, заштитни ЦТ 5П20 можда неће обезбедити тачност потребну за мерење прихода. За апликације где су потребне обе функције, често се користе ЦТ са два{6}}језгра са одвојеним мерним и заштитним језгром у једном кућишту.
Укратко, фундаментална разлика између мерних и заштитних ЦТ лежи у њиховим приоритетима дизајна: мерни ЦТ дају приоритет тачности при нормалним струјама, док заштитни ЦТ дају приоритет линеарности код струја квара. Одабир исправног типа за сваку апликацију је од суштинског значаја за тачан обрачун и поуздану заштиту.